Autor: MIROSLAV LAZANSKI


Da li je Mo­skva po­nu­di­la Be­o­gra­du da srp­ski voj­ni­ci, po­red ru­skih i ki­ne­skih, uče­stvu­ju u hu­ma­ni­tar­noj mi­si­ji do­sta­ve po­mo­ći gra­du Ale­pu u Si­ri­ji, ili se po­nu­da, za­pra­vo, od­no­si­la sa­mo na sek­tor ci­vil­ne za­šti­te Sr­bi­je i nje­go­ve ka­pa­ci­te­te? Ili je po­nu­da bi­la tek te­sti­ra­nje po­li­tič­ke jav­no­sti u Sr­bi­ji bu­du­ći da mi ka­pa­ci­te­te za ta­kvu vr­stu ope­ra­ci­je, ka­ko voj­ne ta­ko i one iz sek­to­ra ci­vil­ne za­šti­te, te­ško da ima­mo. Grad Ale­po ne­sum­nji­vo je po­pri­šte hu­ma­ni­tar­ne ka­ta­stro­fe ne­slu­će­nih razmjera, uosta­lom ve­ći djelovi Si­ri­je ima­ju istu ili slič­nu si­tu­a­ci­ju, a je­di­nu po­moć ci­vil­nom sta­nov­ni­štvu za sa­da do­sta­vlja­ju Ru­si i vla­da u Da­ma­sku. Si­rij­ske opo­zi­ci­o­ne sna­ge, vjerovatno i ci­vi­li ko­je te sna­ge kon­tro­li­šu, do­bi­ja­ju po­moć u oruž­ju, go­ri­vu, hra­ni i lje­ko­vi­ma od ne­kih arap­skih ze­ma­lja Per­sij­skog za­li­va i sa Za­pa­da.
Po­li­ti­ka Sr­bi­je je­ste da uče­stvu­je sa­mo u mi­rov­nim mi­si­ja­ma pod okri­ljem UN i EU. To se od­no­si na sna­ge voj­ske i po­li­ci­je-žan­dar­me­ri­je. Za sek­tor ci­vil­ne za­šti­te ni­sam vi­dio pro­pi­se ko­ji ogra­ni­ča­va­ju ak­tiv­nost sek­to­ra u ino­stran­stvu sa­mo na ze­mlje EU. Ne­ka­ko sum­njam da su Ru­si i po­mi­sli­li da bi srp­ski voj­ni­ci pod pu­nom rat­nom spre­mom mo­gli da do­sta­vlja­ju pa­ke­te sa hra­nom, vo­dom i hi­gi­je­nom ci­vil­nom sta­nov­ni­štvu u op­ko­lje­nom Ale­pu. Kao pr­vo, mi smo već na gra­ni­ci pre­na­preg­nu­to­sti uče­šća u ra­znim mi­rov­nim ope­ra­ci­ja­ma u ino­stran­stvu, dok isto­vre­me­no ni si­tu­a­ci­ja na Bal­ka­nu ni­je baš ru­ži­ča­sta, pa tre­ba vo­di­ti ra­ču­na pri­je sve­ga o bez­bjed­no­sti svo­je dr­ža­ve. Dru­go, mi ne­ma­mo ni do­vo­ljan broj vo­zi­la za ope­ra­ci­je u uslo­vi­ma ka­kvi su u Si­ri­ji, po­seb­no ne za pri­li­ke ka­kve su sa­da u Ale­pu i oko nje­ga. U voj­nom, lo­gi­stič­kom i oba­vje­štaj­nom kon­tek­stu mi bi­smo na tom te­re­nu bi­li sa­mo ba­last Ru­si­ma i sna­ga­ma Ba­ša­ra el Asa­da. Na­rav­no da bi taj ba­last bio vr­lo „sla­dak te­ret“ u pro­pa­gand­no-po­li­tič­kom smi­slu i za Mo­skvu i za Da­mask i da bi oni to vr­lo ra­do pod­ni­je­li. I kao tre­će, i naj­va­žni­je, Sr­bi­ja i ni­je u pre­ve­li­koj lju­ba­vi sa re­ži­mom Ba­ša­ra el Asa­da. Čim je EU uve­la sank­ci­je Si­ri­ji i Sr­bi­ja je još pri­je če­ti­ri go­di­ne po­žu­ri­la da se pri­dru­ži tim sank­ci­ja­ma. I po­sle uvo­đe­nja na­ših sank­ci­ja Si­ri­ji, ta Si­ri­ja Ba­ša­ra el Asa­da gla­sa­la je za Sr­bi­ju, a pr­o­tiv Ko­so­va u Une­sku i pro­tiv bri­tan­ske re­zo­lu­ci­je o ge­no­ci­du. I sa­da ja i „Po­li­ti­ka“ is­pa­šta­mo zbog to­ga, jer in­ter­vju pred­sjed­ni­ka Asa­da če­kam već dvi­je go­di­ne. Uza­lud i re­dov­no pod­sje­ćam na mo­ju mol­bu go­spo­đu Abir u ka­bi­ne­tu pred­sjed­ni­ka Si­ri­je, ko­ri­stim sve mo­gu­će ve­ze, am­ba­sa­da Si­ri­je u Be­o­gra­du stal­no ša­lje pi­sma sa mo­jom mol­bom. Ni­šta, pred­sjed­nik je stal­no za­u­zet, go­spo­đa Abir, za­pra­vo, ne­će di­rekt­no da mi ka­že: „Mi smo vas uvijek po­dr­ža­va­li, i Ju­go­sla­vi­ju i Sr­bi­ju, ni­smo pri­zna­li Ko­so­vo, gla­sa­mo uvijek pro­tiv Ko­so­va u ra­znim me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, dok ste vi gla­sa­li pro­tiv nas ka­da je bi­la u pi­ta­nju re­zo­lu­ci­ja UN o sta­nju ljud­skih pra­va i još ste nam uve­li sank­ci­je da bi­ste se usa­gla­si­li sa EU.“ I šta on­da da ja ka­žem go­spo­đi Abir u ka­bi­ne­tu pred­sjed­ni­ka Si­ri­je? I ka­ko on­da ne­ko oče­ku­je da će iz Sr­bi­je bi­lo ko uče­stvo­va­ti u do­sta­vi hu­ma­ni­tar­ne po­mo­ći gra­du Ale­pu?
Na­rav­no, po­nu­da iz Mo­skve mo­gla bi bi­ti do­bar po­vod za ši­ru ras­pra­vu oko uče­šća Sr­bi­je u hu­ma­ni­tar­nim i mi­rov­nim mi­si­ja­ma u ino­stran­stvu. Tre­ća mi­si­ja voj­ske Sr­bi­je je­ste de­fi­ni­sa­na, ali po­lje na­pe­to­sti, ko­je uvjek po­sto­ji iz­me­đu in­te­re­sa i mo­ći u ta­kvim ope­ra­ci­ja­ma, zah­ti­je­va i ja­ču jav­nu ras­pra­vu. Ko­ji je ste­pen po­dr­ške ili od­bi­ja­nja ko­ji na hu­ma­ni­tar­nu in­ter­ven­ci­ju ri­je­še­ni ak­te­ri mo­gu da ra­ču­na­ju? U ovom kon­tek­stu unu­tar­dr­žav­ne fak­to­re, ulo­gu par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je, me­di­ja, po­li­tič­ke jav­no­sti, tre­ba uze­ti u ob­zir jed­na­ko kao i mje­ru po­dr­ške, od­no­sno ne­do­stat­ka po­dr­ške dru­gih dr­ža­va i vla­da.
Čak i ka­da ne­ku mi­si­ju u ino­stran­stvu na po­čet­ku po­dr­ža­va­ju ši­ro­ki kru­go­vi po­li­tič­ke eli­te i sta­nov­ni­štva, mo­ra se ra­ču­na­ti da po­dr­ška na­stav­ku mi­si­je unu­tar sa­me dr­ža­ve mo­že da opad­ne. Gu­bi­ci u lju­di­ma, do­bi­je­ne bo­le­sti, neo­stva­ri­va­nje ci­lja mi­si­je, sve to mo­že sru­ši­ti imidž mi­si­je. Do­du­še, kod nas u Sr­bi­ji to je ma­lo te­že, jer za­ra­de u tim mi­si­ja­ma u na­šim eko­nom­skim okol­no­sti­ma „po­kri­va­ju“ sve iza­zo­ve.
Par­la­ment Sr­bi­je još se ni­je ozbilj­no ba­vio mi­si­ja­ma voj­ske Sr­bi­je u ino­stran­stvu, ni­sam vi­dio ni ne­ke an­ke­te na­šeg jav­nog mnje­nja o to­me, ko­ji je ste­pen po­dr­ške, a ko­li­ko je njih pro­tiv. U ze­mlja­ma EU upra­vo zbog te­ro­ri­zma kod ku­će dra­ma­tič­no opa­da po­dr­ška hu­ma­ni­tar­nim i mi­rov­nim mi­si­ja­ma u ino­stran­stvu. Jav­nost je sve vi­še skep­tič­na, pr­vo­bit­ni ci­lje­vi mi­si­ja se za­bo­ra­vlja­ju.
Ka­da je Sr­bi­ja u pi­ta­nju, mi­rov­nim i hu­ma­ni­tar­nim mi­si­ja­ma tre­ba pri­stu­pi­ti kao pro­ce­su pro­iz­vod­nje u ne­kom pred­u­ze­ću: u pla­ni­ra­nje tre­ba uklju­či­ti od­go­vor­ne uče­sni­ke svih fa­za pla­ni­ra­ne mi­si­je, voj­ne, po­li­tič­ke, me­dij­ske i dru­ge ak­te­re.
Uz po­moć dru­ga­či­jih sce­na­ri­ja mo­ra se una­pri­jed raz­mo­tri­ti ko­ji pro­ble­mi mo­gu da se po­ja­ve u slu­ča­ju neo­p­hod­no­sti ka­sni­jeg ko­ri­go­va­nja po­li­tič­kog ka­len­da­ra ope­ra­ci­ja i ko­je bi stra­te­gi­je re­ša­va­nja bi­le mo­gu­će za ta­kve slu­ča­je­ve. Mo­žda je „an­ti­ci­pa­tor­sko“ pla­ni­ra­nje mi­rov­ne mi­si­je te­ško i sku­po, ali bez si­stem­ske ana­li­ze po­zi­tiv­nih i ne­ga­tiv­nih is­ku­sta­va pro­šlih mi­si­ja u ino­stran­stvu ne­ma do­brih pla­no­va za bu­du­će mi­si­je.
Da­le­ko je Ale­po…
www.iskra.co